Oduzimanje prav i progonstvo: nacionalsocijalistička teroristička vlast
Od jedne terase Novoga Hofburga na Heldenplatzu – zgrade, u koj se uprav sada nalazite – je Adolf Hitler 15. marca 1938. ljeta proglasio konac samostalnosti Austrije. Ogromni broj ljudi je u Austriji izrazio svoje oduševljenje za priključenje, takozvani „Anschluss“ nacionalsocijalističkoj Nimškoj. 11. marca su austrijanski zastupniki nacionalsocijalistov preuzeli vlast u državi, 12. marca je umarširala nimška vojska, Wehrmacht.
Tim se je počelo progonstvo i teror na cesta. Židovke i Židove su pred očima javnosti ponižavali i mučili.
Jako kratki odlomak iz filma, koga vidite ovde, je snimljen u ti dani u marcu 1938. ljeta. Ovih 11 sekundov je jedina poznata živa snimka o izbijanju nasilja neposredno po takozvanom „Anschlussu“. Židovke i Židove su silili, da - okruženi od smijuće množine ljudi - čistu ceste. Ne rijetko su žrtve, počiniteljice i počinitelji, gledateljice i gledatelji poznali jedni druge.
Židovski stanovniki su bili izloženi nasilju prez obrambe, policija je branila počinitelje i počiniteljice.
Židovke i Židove su nacionalsocijalisti gledali kot centralne neprijatelje. Antisemitizam je jur pred tim bio jako proširen. Diskriminacija se je od marca 1938. ljeta sve već zakonski utvrdila. Nacionalsocijalisti su opravdali ove mjere tvrdnjom, da „Židovi“ napadaju takozvanu nimšku „narodnu zajednicu“.
Ljudi, ki su u Nürnberški zakoni imenovani kot „Židovke“ i „Židovi“, zgubili su mnoga prava. Nacionalsocijalistički pogled na svit principijelno polazi od toga, da ljudi nisu jednako vridni, i je podiljuje u „rase“.
Stanovničtvo su korak po korak naviknuli na silu, ka se je činila sve već svakidanjom. Na početku bile su parole i ideologija, ke su se po „Anschlussu“ 1938. ljeta pretvorile u akciju. Kako se ovde more viditi, su to omogućili ne samo nacionalsocijalistički zakoni nego i čini ili propušćeni čini mnogih ljudi. Filmska snimka pred Vami stavlja pitanje o ponašanju pojedinih: reakcije gledateljev su dio nasilja i ponižavanja.
Pisac Carl Zuckmayer je pisao o ovi dani u Beču:
„I svi ljudi zgubili su svoj obraz, spodobni su bili izobličenim grimasam: jedni u strahu, drugi u laži, drugi opet u divljem triumfu punim mržnje. … Doživio sam prve dane nacističke vlasti u Berlinu. Ništ od toga se ne more prispodobiti s timi dani u Beču.“