Svi državljani su pred zakonom jednaki. Prednosti rodjenja, spola, staliža, klase i priznavanja su isključene. Nigdor se ne smi zapostavljati zavolj pačenja.

Ovako glasi prvi odlomak člana 7 Saveznoga ustava u danas valjajućoj verziji. Ustav sadržava temeljna pravila za državu: kako je izdjelana, kako funkcioniraju institucije, zakonodavstvo i sudi.

O formuliranju Ustava nove države se je u parlamentu intenzivno diskutiralo. U vitrini na zidi morete u sredini viditi jedan nacrt.

Onde vidite korekture olovkom. Vidi se i, kako kompliciran je bio proces raspravljanja, koga su peljale u parlamentu zastupane stranke. Bilo je puno spornih točak, za ke su ali našli kompromise.

Dokumenat u vitrini čisto desno je izdanje novin Wiener Zeitung od 1. oktobra 1920. ljeta. U njem je oficijelno proglašeno stupanje u valjanost Ustava. Livo zdola na ovom dokumentu vidite i na početku citirani član 7 s načelom jednakosti.

Bio je pravnik Hans Kelsen, ki je mjerodavno uticao na novi ustav. Njemu je i posvećen velikoformatni portret u ovoj sobi, ki se nalazi odmah za Vami. Čudakrat ga nazivaju „arhitektom Ustava“. Njegova nakana je bila, da uloga parlamenta bude jaka i centralna.

Parlamenat neka ne bi bio samo „mašinerija glasovanja“ nego mjesto diskusije različnih stavov – sa ciljem da se najde kompromis, s kim bi bile sporazumne po mogućnosti sve stranke.

Centralno u Kelsenovom konceptu o demokraciji su odnosi manjin i većin: demokracija ada znači, da ne zapovida samo većina, nego da se mora zgledati i na pozicije manjin odnosno opozicije u procesu odlučivanja.

Kelsen je isto imao ideju za osnovanje ustavnoga suda. Onde nadgledavaju neodvisni suci i sutkinje, je li zakoni odgovaraju ustavu. Austrija je bila prva zemlja, ka je upeljala ustavni sud.

Ustav su minjali 1929. ljeta. U okviru toga su jačali poziciju saveznoga predsjednika. Ov je odonda odibran direktno od naroda i je dostao moć odlučivanja, ka je donle bila pri parlamentu. Ovo se je bilo protivilo Kelsenovomu mišljenju.

Ov ustav je valjao sve do uspostavljanja austrijanske diktature 1934. ljeta i je 1945. opet stavljen u valjanost. Ustav valja još i danas i se redovito aktualizira kot izraz žive i dinamične demokracije.